SCRUM

Bez đubradi. Nemojte da budete đubre, niti da dozvoljavate takvo ponašanje.

Nije važan kritičar; onaj koji ukazuje kako se jak čovek spotiče ili šta je onaj koji radi mogao bolje da uradi. Zasluge pripadaju onom ko je zaista u areni, čije lice je umrljano prašinom, znojem i krvlju; ko hrabro ulaže napor, ko greši, koji iznova ne uspeva jer ne postoji trud bez greške i neuspeha; već onaj koji se trudi da nešto učini; koji poseduje ogroman entuzijazam, ogromnu posvećenost; koji se troši zarad vrednog cilja; koji u najboljem slučaju na kraju poznaje trijumf krupnog dostignuća i koji, u najgorem slučaju, ako ne uspe, ne uspeva hrabro, te njegovo mesto nikada neće biti među hladnim i plašljivim dušama koje ne znaju ni za pobedu ni za poraz.”5

uradi stvari kako treba iz prve

Učinite sve vidljivim

Kako možemo bolje zajedno raditi u sledećem sprintu? Šta nas je ometalo u prošlom? Koje prepreke smanjuju našu brzinu?”

Psiholozi, uključujući i Ben-Šahara sa Harvarda, kažu da je jedan od načina da analizirate kako ljudi žive da ih pitate da li ih ono što rade čini srećnim danas i da li će ih činiti srećnijim sutra. Mislim da je ovo korisno sočivo kroz koje možemo da posmatramo ljude u radnim okruženjima.

Ljudska bića misle u pričama, pa im napravite priču. Kao X, ja želim Y kako bih mogao da Z.

Drugi dobro poznati problem je ono što se zove „efekat oreola”. Ovo se dešava kada jedna karakteristika nečega utiče na način na koji ljudi tumače druge, nepovezane karakteristike. Ovo je prvi put empirijski proučavao Edvard Torndajk (Edward Thorndike) 1920. godine. U svom referentnom radu „Stalna greška psiholoških ocena” (The Constant Error in Psychological Ratings) Torndajk je tražio od vojnih oficira da ocene vojnike spram različitih kvaliteta: fizičkih, intelektualnih, vođstva, ličnosti... Zatim je pogledao način na koji jedan niz kvaliteta utiče na ocenjivanje drugog. Otkrio je da su oni previše blisko povezani. Ukoliko je nečiji izgled veoma visoko ocenjen, njegove veštine vođstva su takođe ocenjene visoko. Kao i njegova inteligencija. I njegov karakter. Ovo istraživanje su podržale druge studije narednih godina, i potvrdile su da, na primer, ako neko izgleda dobro svi pretpostavljaju da je takođe pametan i pouzdan.3

Ali se ovaj efekat prenosi na daleko više od fizičke lepote; on može da se pojavi bilo gde. Istraživači su, na primer, istakli da se nevladine organizacije često percipiraju kao dobročinitelji, čak i ako to nisu, da će proizvođači automobila koristiti jedan „oreol” automobil da bi čitava linija proizvoda ostavila dobar utisak, da će Apple iPod preneti svim Apple-ovim proizvodima kul imidž.

Ljudi pretpostavljaju da drugi ljudi donose razumne zaključke, čak i kada su oni u suprotnosti sa njihovim. Ovo je loše. Kada donosite zaključke o tome kada ćete da isporučite projekat vredan nekoliko milijardi ili da li ćete stići sve da obavite na vreme za vaše venčanje – presudno je da primenite sopstveno razmišljanje i koristite druge procene da poboljšate svoje, a ne da ih zamenite.

To je relativno određivanje veličina, poređenje zadataka jednog sa drugim. Ne koristimo sve pse sada, nažalost, ali ste možda primetili obrazac u brojevima koje sam dodelio: 1, 3, 5, 8, 13. Svaki broj u nizu je zbir prethodna dva broja. Ovo se zove Fibonačijev niz, i postoji razlog zašto ga koristimo. On se nalazi svuda.